Рагби (енгл. rugby football, често само rugby) је екипни спорт са овалном лоптом, који се развио од верзије фудбала игране у школи Рагби из истоименог града у Уједињеном Краљевству. Две главне верзије рагбија су: рагби лига (рагби 13) и рагби јунион (рагби 15), као и верзије са мање играча - рагби 7 по правилима рагбија 15 и рагби 9 по правилима рагбија 13.
Од 1900. до 1924. рагби јунион је био укључен у званичан програм Олимпијских игара. МОК је на 121. заседању 2009. у Копенхагену одлучио да уврсти рагби 7, верзију рагбија са 7 играча по правилима рагби јуниона, у програм на Летњим олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру.
Модерни рагби потиче из Енглеске са колеџа Рагби (Rugby). Ствараоцем рагбија се погрешно сматра Вилијем Веб Елис (William Webb Ellis) који је наводно, играјући неку игру лоптом исту узео у руке и почео да трчи са њом. Данас се сви спортски историчари слажу да је прича о Вилијему Вебу Елису само пука легенда, а да је рагби настао кроз еволуцију разних игара и да његови корени сежу у далеку прошлост. За модеран рагби се може рећи да је настао на колеџу Рагби у Енглеској. Ову (тада) нову игру прихватиле су и друге школе по Енглеској, те је 1871. године основан Енглески рагби савез који је увео и стандардизовао прва правила.
У програму Олимпијских игара био је 1900, 1908, 1920. и 1924. године. Највећу популарност рагби је постигао у Енглеској, Аустралији, Новом Зеланду, Јужној Африци, Француској, Италији и Румунији, тако да су све ове земље остваривале највеће резултате на такмичењима. До 1987. године, одржавала су се такмичења за Веб Елис куп (по имену родоначелника овог спорта), а од те године назив је промењен у Светски рагби куп.
Рагби се игра на терену димензија: 100m дужине и 70m ширине. Гол у рагбију је у облику латиничног слова Н. Лопта је јајастог облика, и најчешће се састоји од 4 панела.
Постоје 2 главне верзије рагбија: рагби 13 и рагби 15 (Rugby League и Rugby Union). Поред броја играча разликују се и по правилима. Две струје разликују се међу собом као два различита спорта, са различитим савезима. Постоје и верзије са мање играча - рагби 7 по правилима рагби 15 и рагби 9 по правилима рагбија 13. Ове верзије се одликују са мањим бројем контаката, бржом игром и трају краће. У последње време постаје јако популаран и рагби на песку (beach rugby).
Најосновније правило свих рагбија је да се лопта не сме бацати унапред, осим када се шутира. Циљ игре је пренети лопту у противнички гол простор - есеј. За то се добија одређен број поена, а затим се шутира претварање за мањи број поена. Тачан број поена зависи од рагбија до рагбија.
Основна разлика између 2 спорта је у томе што када играч буде оборен у рагбију 13 игра се play the ball, а у рагбију 15 формира се рак. Приликом play the ball-a 2 играча нападачког тима стају један иза другог, а још 2 одбрамбена играча исто тако стају наспрам њих. Одбрамбени тим се повлачи 10 метара уназад. Само извођење се врши тако што први нападачки играч (онај који је оборен) лагано шутне лопту играчу иза њега, а овај даље може сам да игра или да додаје даље. Код рагбија 15 оборени играч је дужан да пусти лопту, и формира се рак. Циљ и једне и друге екипе је да прегурају противника и да лопта остане иза њихових ногу. У рагбију 13 у једном нападу играчи нападачке екипе могу бити оборени највише 6 пута, после чега морају да предају лопту противничком тиму, а у рагбију 15 могу бити обарани неограничен број пута
Од 1900. до 1924. рагби јунион је био укључен у званичан програм Олимпијских игара. МОК је на 121. заседању 2009. у Копенхагену одлучио да уврсти рагби 7, верзију рагбија са 7 играча по правилима рагби јуниона, у програм на Летњим олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру.
Модерни рагби потиче из Енглеске са колеџа Рагби (Rugby). Ствараоцем рагбија се погрешно сматра Вилијем Веб Елис (William Webb Ellis) који је наводно, играјући неку игру лоптом исту узео у руке и почео да трчи са њом. Данас се сви спортски историчари слажу да је прича о Вилијему Вебу Елису само пука легенда, а да је рагби настао кроз еволуцију разних игара и да његови корени сежу у далеку прошлост. За модеран рагби се може рећи да је настао на колеџу Рагби у Енглеској. Ову (тада) нову игру прихватиле су и друге школе по Енглеској, те је 1871. године основан Енглески рагби савез који је увео и стандардизовао прва правила.
У програму Олимпијских игара био је 1900, 1908, 1920. и 1924. године. Највећу популарност рагби је постигао у Енглеској, Аустралији, Новом Зеланду, Јужној Африци, Француској, Италији и Румунији, тако да су све ове земље остваривале највеће резултате на такмичењима. До 1987. године, одржавала су се такмичења за Веб Елис куп (по имену родоначелника овог спорта), а од те године назив је промењен у Светски рагби куп.
Рагби се игра на терену димензија: 100m дужине и 70m ширине. Гол у рагбију је у облику латиничног слова Н. Лопта је јајастог облика, и најчешће се састоји од 4 панела.
Постоје 2 главне верзије рагбија: рагби 13 и рагби 15 (Rugby League и Rugby Union). Поред броја играча разликују се и по правилима. Две струје разликују се међу собом као два различита спорта, са различитим савезима. Постоје и верзије са мање играча - рагби 7 по правилима рагби 15 и рагби 9 по правилима рагбија 13. Ове верзије се одликују са мањим бројем контаката, бржом игром и трају краће. У последње време постаје јако популаран и рагби на песку (beach rugby).
Најосновније правило свих рагбија је да се лопта не сме бацати унапред, осим када се шутира. Циљ игре је пренети лопту у противнички гол простор - есеј. За то се добија одређен број поена, а затим се шутира претварање за мањи број поена. Тачан број поена зависи од рагбија до рагбија.
Основна разлика између 2 спорта је у томе што када играч буде оборен у рагбију 13 игра се play the ball, а у рагбију 15 формира се рак. Приликом play the ball-a 2 играча нападачког тима стају један иза другог, а још 2 одбрамбена играча исто тако стају наспрам њих. Одбрамбени тим се повлачи 10 метара уназад. Само извођење се врши тако што први нападачки играч (онај који је оборен) лагано шутне лопту играчу иза њега, а овај даље може сам да игра или да додаје даље. Код рагбија 15 оборени играч је дужан да пусти лопту, и формира се рак. Циљ и једне и друге екипе је да прегурају противника и да лопта остане иза њихових ногу. У рагбију 13 у једном нападу играчи нападачке екипе могу бити оборени највише 6 пута, после чега морају да предају лопту противничком тиму, а у рагбију 15 могу бити обарани неограничен број пута